var _gaq = _gaq || []; _gaq.push(['_setAccount', 'UA-405734-30']); _gaq.push(['_trackPageview']); (function() { var ga = document.createElement('script'); ga.type = 'text/javascript'; ga.async = true; ga.src = ('https:' == document.location.protocol ? 'https://ssl' : 'http://www') + '.google-analytics.com/ga.js'; var s = document.getElementsByTagName('script')[0]; s.parentNode.insertBefore(ga, s); })();

Neke zablude o pantomimi

Postoje mnoge zablude i predrasude o pantomimi koje uglavnom potiču od neinformisanosti.

Prvo da razrešimo kako se piše i izgovara reč ”pantomima”. Pojedinci pogrešno kažu ”pantoNiNa” umesto ”pantoMiMa”.

U skorijoj prošlosti na pomen ”pantomime” pomišljalo se na ulične zabavljače i njihove ulične predstave, performanse i slična događanja koja zahtevaju veliki trud, promišljenost i uvežbanost i poseban talent za improvizaciju i privlačenje pažnje.

Ulična pantomima je veoma teška, ali istovremeno izvanredno iskustvo za jednog glumca, zabavljača, pantomimičara. To je složen proces u kojem slučajnom prolazniku, nervoznom japiju, ženi sa cegerima, mladiću koji žuri, devojci koja gleda izloge treba da privučete pažnju svojim delovanjem, svojom glumom, pantomimom, predstavom i ne samo to već da je ono što radite toliko zanimljivo i intrigantno da ih zaustavi i natera da naprave nekoliko koraka prema vama, odnosno da svoju pažnju potpuno usredsrede na vas, ali ne samo to već da ih uvuče u priču i zadrži nekoliko minuta i ne samo to već da ih toliko obuzme da spuste ceger, tašnu, paket, potraže novčanik, izvade nešto novca i stave vam u šešir, ali ne ni samo to već da oslobode ruke kako bi vam aplaudirali.

Očigledno je ulična pantomima postala pretežak način da se zaradi novac pa se pribeglo onim lakšim i bržim, ali i besmislenijim. U poslednje vreme ulice su preplavile takozvane ”žive statue” i danas najčešće kada kažete nekome ”pantomima” oni pomisle na te ”žive statue”, odnosno ljude koji su najčešće dobro kostimirani i našminkani i koji stoje nepomično na ulici dok im ne ubacite neki novčić u šešir. Kad ih platite oni načine 3-4 banalna pokreta i opet se ukoče. Za tako nešto nije potrebno ni znanje, ni veština niti talenat već samo fizička izdržljivost da stojite nepomično pod teretom šminke i kostima, dakle to nije pantomima.

Često se igramo ”pantomime”, igre u kojoj bez reči, pokretima i imitacijama pokazujemo naslove filmova, serija, pesama ili druge pojmove dok ostali igrači ne pogode tačan naslov ili pojam. To je izvanredna igra koja nas podstiče da se na kreativan način koristimo neverbanom komunikacijom i da je tumačimo, što nam može pomoći i u sporazumevanju sa strancima čiji jezik ne govorimo. Iako je to samo igra pojedini talentovani ”igrači” umeju da stvore i prava mala remek dela pantomimske improvizacije koja se prikažu i vide samo jednom.

Kao i sve drugo što rade školovani, uvežbani i talentovani ljudi tako se i prava pantomima čini lakom. Ali pantomima je sve samo nije laka. Život pantomimičara podseća na život profesionalnog sportiste, zahteva disciplinu i konstatan rad i svakodnevne gotovo sportske treninge.