Пантомима укратко

Реч ”пантомима” је грчког порекла (παντομίμα) настала од речи ”панто” која значи ”сви”, ”свако” и ”мимос” што значи ”онај који подражава”, ”имитатор”.

Дакле, пантомима је уметност подражавања свих и свега, а пантомимичар ”имитатор света”.

Пантомима је аутономна уметност коју су многи дефинисали на различите начине. Оно са чиме се сви слажу је да она у себи не садржи ”изговорену реч”.

И сам сам покушао да нађем најширу дефиницију пантомиме: ”Пантомима је стилизована невербална комуникација”.

То је дефиниција која се може применити на било коју врсту невербалног или ”физичког” позоришта. Поставља се питање да ли је то недостатак или предност ове дефиниције.

Обзиром да је у суштини сваке уметности и посебно сценских уметности комуникација, невербална комуникација је у основи пантомиме.

Невербална комуникација је пракомуникација настала пре крика из којег се касније родила реч.

Невербалну комуникацију најчешће разумемо као свестан или несвестан процес одашиљања, примања и размевања порука међу људима, без речи, положајем тела, гестом, кретњом, погледом, позом, додиром.

Невербална комуникације је говор тела који можемо видети код животиња.

Животиње веома добро знају шта значе поједини положаји тела и изрази лица, када треба да побегну, како да се супротставе и одређеним покретима се претварају да су већи и снажнији, у којој пози изгледају покорније, како да заведу женку или привуку мужјака…

Невербална комуникација се одвија на свесном, али много више на несвесном нивоу што значи да је присутна сваког тренутка у животу, 24 сата дневно без паузе ни током сна, стања несвести или коме.

Зар прве пантомимске сцене нису двобоји животиња у којима се оне претварају да су веће и јаче од противника или ритуали завођења и парења?

Зар прве пантомимске представе нису биле етиде којима је прачовек покушао да преприча, објасни, одигра, имитира како је уловио мамута, спасао пријатеља из канџи звери?

Зар први записи о пантомимским представама нису цртежи прачовека на зидовима пећина у којима је живео или се скривао, својеврсни стрипови и сторибордови, анализе и приручници?

Наведена дефиниција пантомиме као стилизоване невербалне комуникације се може и проширити на: ”Пантомиме је стилизована, драматизована и естетизована невербална комуникација”.

У ”Великом речнику страних речи и израза” Ивана Клајна и Милана Шипке у издању ”Прометеја” из Новог Сада стоји да је ”пантомима (1) драмска представа у којој се глумци служе само покретима тела и мимиком, без говора. (2) изражавање мисли гестовима, без речи”, а ”пантомимичар” је ”уметник који изводи пантомиму”.