Pantomima ukratko
Reč ”pantomima” je grčkog porekla (παντομίμα) nastala od reči ”panto” koja znači ”svi”, ”svako” i ”mimos” što znači ”onaj koji podražava”, ”imitator”.
Dakle, pantomima je umetnost podražavanja svih i svega, a pantomimičar ”imitator sveta”.
Pantomima je autonomna umetnost koju su mnogi definisali na različite načine. Ono sa čime se svi slažu je da ona u sebi ne sadrži ”izgovorenu reč”.
I sam sam pokušao da nađem najširu definiciju pantomime: ”Pantomima je stilizovana neverbalna komunikacija”.
To je definicija koja se može primeniti na bilo koju vrstu neverbalnog ili ”fizičkog” pozorišta. Postavlja se pitanje da li je to nedostatak ili prednost ove definicije.
Obzirom da je u suštini svake umetnosti i posebno scenskih umetnosti komunikacija, neverbalna komunikacija je u osnovi pantomime.
Neverbalna komunikacija je prakomunikacija nastala pre krika iz kojeg se kasnije rodila reč.
Neverbalnu komunikaciju najčešće razumemo kao svestan ili nesvestan proces odašiljanja, primanja i razmevanja poruka među ljudima, bez reči, položajem tela, gestom, kretnjom, pogledom, pozom, dodirom.
Neverbalna komunikacije je govor tela koji možemo videti kod životinja.
Životinje veoma dobro znaju šta znače pojedini položaji tela i izrazi lica, kada treba da pobegnu, kako da se suprotstave i određenim pokretima se pretvaraju da su veći i snažniji, u kojoj pozi izgledaju pokornije, kako da zavedu ženku ili privuku mužjaka…
Neverbalna komunikacija se odvija na svesnom, ali mnogo više na nesvesnom nivou što znači da je prisutna svakog trenutka u životu, 24 sata dnevno bez pauze ni tokom sna, stanja nesvesti ili kome.
Zar prve pantomimske scene nisu dvoboji životinja u kojima se one pretvaraju da su veće i jače od protivnika ili rituali zavođenja i parenja?
Zar prve pantomimske predstave nisu bile etide kojima je pračovek pokušao da prepriča, objasni, odigra, imitira kako je ulovio mamuta, spasao prijatelja iz kandži zveri?
Zar prvi zapisi o pantomimskim predstavama nisu crteži pračoveka na zidovima pećina u kojima je živeo ili se skrivao, svojevrsni stripovi i storibordovi, analize i priručnici?
Navedena definicija pantomime kao stilizovane neverbalne komunikacije se može i proširiti na: ”Pantomime je stilizovana, dramatizovana i estetizovana neverbalna komunikacija”.
U ”Velikom rečniku stranih reči i izraza” Ivana Klajna i Milana Šipke u izdanju ”Prometeja” iz Novog Sada stoji da je ”pantomima (1) dramska predstava u kojoj se glumci služe samo pokretima tela i mimikom, bez govora. (2) izražavanje misli gestovima, bez reči”, a ”pantomimičar” je ”umetnik koji izvodi pantomimu”.