O nama

“Beogradski pantomimičari” nastaju još od 1994. godine kada se Marko Stojanović vratio iz Pariza i počeo da nastupa u Srbiji odnosno Saveznoj republici Jugoslaviji.

U početku je nastupao sam ili u saradnji sa kolegama koje je dodatno obučio. Odmah po povratku iz Pariza, Marko Stojanović otpočinje svoju pedagošku karijeru kao predavač za scenski pokret u kojem posebno insistira na pantomimi. Od 1994. do 1995. saradnik je na Katedri za glumu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, da bi od 1995. do 1997. radio kao profesor scenskog pokreta na Meridijan koledžu u Beogradu koji prerasta u Akademiju lepih umetnosti.

Tokom 2002. se vraća kao predavač na Akademiju lepih umetnosti gde stiče zvanje docenta za scenski pokret i docenta za glumu, a tokom nekoliko godina je bio i šef katedre za glumu, kasnije i autor programa Osnovnih i Master studija glume na osnovu kojeg je Akademija dobila akreditaciju usklađenu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju odnosno Bolonjskom konvencijom.

Škola pantomime
U nastupe uključuje i pojedine studente glume kojima predaje na Akademiji lepih umetnosti. Tih godina otpočinje sa povremenim radom i škola pantomime koja je se zvala ”Škola pantomime Marka Stojanovića”, da bi prerasla u ”MarkoS Art of Mime”, a sada se u javnosti pojavljuje pod nazivima ”Beogradska škola pantomime” i ”Škola pantomime “Muzika tišine”” u sklopu projekta obuke mladih oštećenog sluha za profesionalno bavljenje pantomimom ”Muzika tišine” (www.muzikatisine.rs).

Trupa ”Bufa” (BUFFA)
U novembru 1994.godine Marko Stojanović osniva agensiju za marketing i produkciju pod nazivom ”Agencija Bufa” koja će u narednih 5 godina biti ”domaćin” neformalne pozorišne ”Trupe Bufa” koja će realizovati dve celovečernje predstave bez reči: ”Čekajući nebo” 1996. u koprodukciji sa Festivalom monodrame i pantomime u Zemunu i ”Marko uzvraća udarac” 1998. u saradnji sa Malim pozorištem ”Duško Radović” u Beogradu.

21. Festival monodrame i pantomime 1996
Marko Stojanović i Agencija Bufa su 1996. pomogli i oživljavanje pantomimskog dela 21. Festivala monodrame i pantomime u Zemunu, kada su organizovali trodnevne radionice pantomime koje su vodili Ivan Klemenc, Marko Stojanović i studenti škole ”Marsel Marsoa” u Parizu čije su učešće na Festivalu takođe inicirali i suorganizovali.

Čekajući nebo
U koprodukciji sa Festivalom je nastala i komična melodrama bez reči ”ČEKAJUĆI NEBO” koju je režirao australijski reditelj Stiven Egnju po libretu Zlatka Marušića i u kojoj su na otvaranju Festivala u velikoj sali Narodnog pozorišta u Zemunu 21.juna 1996. igrali primabalerina Nardodnog pozorišta u Beogradu Milica Bijelić i Marko Stojanović.

Predstava ”Čekajući nebo” je nastavila svoj život na redovnom repertoaru Malog pozorišta ”Duško Radović” do 1998.godine i u ulozi balerine su nakon Milice Bijelić bile i primabalerina Narodno pozorišta u Beogradu Dalija Imanić i Ana Ignjatović.

Prva predstava na internetu
”Čekajući nebo” je bila prva jugoslovenska/srpska predstava sa prezentacijom na internetu još 1997. godine. Dejan Kalinić je radio dizajn i izradu sajta koji je realizovan u saradnji sa Eunet-om  i njihovim portalom www.webcity.yu.net

Ofer Blum u Srbiji
Drugari sa klase iz škole Marsel Marsoa u Parizu, Ofer Blum iz Iraela i Marko Stojanović se ponovo sreću u junu 1998.godine u Beogradu. U saradnji sa Zmajevim dečijim igrama u Novom Sadu i Barlet festivalom u Barajevu, Agencija Bufa i Marko Stojanović organizuju mini turneju Oferu Blumu u Srbiji (SRJ). Zajedno su nastupali na Zmajevim dečijim igrama u Novom Sadu gde su držali i radionicu, kao i na Barlet festivalu u Barajevu.

Protiv raka u dva čina
U Beogradu su 12. juna 1998. organizovali humanitarno veče ”Protiv raka u dva čina” u Malom pozorištu Duško Radović, gde su izveli predstave ”Moj život” Ofera Bluma i ”Čekajući nebo” jednu za drugom u prisustvu mnogih zvaničnika među kojima je bio i NJE Ambasador Izreala u SRJ. Te večeri su svi platili ulaznicu čak i predstavnici medija, novinari, zaposleni u pozorištu i oni koji su bili na sceni jer je sav prihod bez odbitaka bio namenjen Dečijem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Ofer i Marko su i obišli Odeljenje i zabavljali decu koja su se u tom trenutku lečila bolnički.

Akcija odnosno Marko Stojanović kao inicijator i Agencija Bufa kao organizator su dobili i ”Ružičasti Gran Pri” koji je dodeljivao Radio 202.

Karta za sreću na RTS-u
Pored nebrojenih nastupa na svim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, mnogim regionalni i lokalnim televizijama, Marko Stojanović je bio pozvan da kreira serijal kratkih pantomimskih TV skečeva na različite teme u emisiji ”Marketing Ekspres” koja je emitovana subotom na prvom programu RTS.
Po jedan skeč je emitovan svake subote i bio je osnov za pitanje u nagradnoj igri ”Karta za sreću”.

Taj rad na televiziji je iskristalisao lik koji se stalno provlačio kroz razne kratke nastupe Marka Stojanovića i kasnije dobio ime ”Gosn. Vić” pod kojim se pojavljivao u raznim medijima.

Iako je Marko Stojanović nastupao sam, pod svojim, a ne imenom Trupe niti Agencije Bufa, navedeni serijal je bio veoma značajan za popularisanje pantomime u Srbiji (SRJ).

Marko uzvraća udarac
Nakon oko 100 izvođenja u zemlji i inostranstvu i izuzetnog uspeha za jednu ”pantomimsku predstavu” 1998. godine je realizovana istorijska komedija bez reči iliti špageti vester u nemom desetercu ”Marko uzvraća udarac” za koji su libreto napisali Srđan Koljević i Petar Grujičić, režirao je ponovo Stiven Egnju, a igrali su pored Marka Stojanovića kao Marka Kraljevića, Dimitrije Ilić u ulozi Šarca, Nikola Bulatović u ulozi Crnog Arapina, Ana Ignjatović kao Arapinova ljuba i Danijela Vranješ, a kasnije Tanja Bijelić kao Vila Ravijojla.

Predstava je imala veliki odjek u medijima, ali je odigrana svega nekoliko puta zbog odlaska na odsluženje vojnog roka Marka Stojanovića krajem 1998., a kasnije i bombardovanja tokom 1999. i nikada nije obnovljena.

Sa gašenjem predstave ”Marko uzvraća udarac” praktično je ugašena i Trupa odnosno Agencija Bufa. Nakon čega Marko Stojanović nastavlja sa solo nastupima.

Asocijacija umetnosti i medija-Pomoć za mlade i zdravlje
Posle mnogo godina humanitarnog rada Marko Stojanović sa porodicom i prijateljima 1.1.2001. osniva udruženje sa dugačkim nazivom koji treba sve da objasni – Asocijaciju umetnosti i medija-Pomoć za mlade  zdravlje.

AUM-PMZ je neprofitna i nevladina organizacija koja povezuje umetnike i profesionalce iz medija sa ugroženim osobama. Osnovna opredeljenje Asocijacije umetnosti i medija su mladi, njihovo zdravlje i dobrobit.

Tri su primarna zadatka kojima se bavi – zdravstvena prevencija, socijalna reintegracija i evolucija umetnosti i medija. Jedan od najvažnijih aktivnosti je promocija mladih umetnika.

U okviru AUM-PMZ pantomima prirodno ima veoma važno mesto i kao samostalna umetnost i kao društveno integrativni proces za decu i mlade oštećenog sluha i kao sredstvo, promotivni alat drugih aktivnosti Asocijacije.

Veoma brzo u okviru Asocijacije počinje da funkcioniše ”Klub ljubitelja pantomime” koji ima za cilj da okupi ljude iz umetnosti i medija koji svojim uticajm mogu da pomognu promovisanju pantomime u Srbiji (SRJ, SCG).

Više o Asocijaciji na www.asocijacija.rs

Ostavite odgovor