О нама

“Београдски пантомимичари” настају још од 1994. године када се Марко Стојановић вратио из Париза и почео да наступа у Србији односно Савезној републици Југославији.

У почетку је наступао сам или у сарадњи са колегама које је додатно обучио. Одмах по повратку из Париза, Марко Стојановић отпочиње своју педагошку каријеру као предавач за сценски покрет у којем посебно инсистира на пантомими. Од 1994. до 1995. сарадник је на Катедри за глуму Факултета драмских уметности у Београду, да би од 1995. до 1997. радио као професор сценског покрета на Меридијан колеџу у Београду који прераста у Академију лепих уметности.

Током 2002. се враћа као предавач на Академију лепих уметности где стиче звање доцента за сценски покрет и доцента за глуму, а током неколико година је био и шеф катедре за глуму, касније и аутор програма Основних и Мастер студија глуме на основу којег је Академија добила акредитацију усклађену са новим Законом о високом образовању односно Болоњском конвенцијом.

Школа пантомиме
У наступе укључује и поједине студенте глуме којима предаје на Академији лепих уметности. Тих година отпочиње са повременим радом и школа пантомиме која је се звала ”Школа пантомиме Марка Стојановића”, да би прерасла у ”MarkoS Art of Mime”, а сада се у јавности појављује под називима ”Београдска школа пантомиме” и ”Школа пантомиме “Музика тишине”” у склопу пројекта обуке младих оштећеног слуха за професионално бављење пантомимом ”Музика тишине” (www.muzikatisine.rs).

Трупа ”Буфа” (BUFFA)
У новембру 1994.године Марко Стојановић оснива агенсију за маркетинг и продукцију под називом ”Агенција Буфа” која ће у наредних 5 година бити ”домаћин” неформалне позоришне ”Трупе Буфа” која ће реализовати две целовечерње представе без речи: ”Чекајући небо” 1996. у копродукцији са Фестивалом монодраме и пантомиме у Земуну и ”Марко узвраћа ударац” 1998. у сарадњи са Малим позориштем ”Душко Радовић” у Београду.

21. Фестивал монодраме и пантомиме 1996
Марко Стојановић и Агенција Буфа су 1996. помогли и оживљавање пантомимског дела 21. Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, када су организовали тродневне радионице пантомиме које су водили Иван Клеменц, Марко Стојановић и студенти школе ”Марсел Марсоа” у Паризу чије су учешће на Фестивалу такође иницирали и суорганизовали.

Чекајући небо
У копродукцији са Фестивалом је настала и комична мелодрама без речи ”ЧЕКАЈУЋИ НЕБО” коју је режирао аустралијски редитељ Стивен Егњу по либрету Златка Марушића и у којој су на отварању Фестивала у великој сали Народног позоришта у Земуну 21.јуна 1996. играли примабалерина Нардодног позоришта у Београду Милица Бијелић и Марко Стојановић.

Представа ”Чекајући небо” је наставила свој живот на редовном репертоару Малог позоришта ”Душко Радовић” до 1998.године и у улози балерине су након Милице Бијелић биле и примабалерина Народно позоришта у Београду Далија Иманић и Ана Игњатовић.

Прва представа на интернету
”Чекајући небо” је била прва југословенска/српска представа са презентацијом на интернету још 1997. године. Дејан Калинић је радио дизајн и израду сајта који је реализован у сарадњи са Еунет-ом  и њиховим порталом www.webcity.yu.net

Офер Блум у Србији
Другари са класе из школе Марсел Марсоа у Паризу, Офер Блум из Ираела и Марко Стојановић се поново срећу у јуну 1998.године у Београду. У сарадњи са Змајевим дечијим играма у Новом Саду и Барлет фестивалом у Барајеву, Агенција Буфа и Марко Стојановић организују мини турнеју Оферу Блуму у Србији (СРЈ). Заједно су наступали на Змајевим дечијим играма у Новом Саду где су држали и радионицу, као и на Барлет фестивалу у Барајеву.

Против рака у два чина
У Београду су 12. јуна 1998. организовали хуманитарно вече ”Против рака у два чина” у Малом позоришту Душко Радовић, где су извели представе ”Мој живот” Офера Блума и ”Чекајући небо” једну за другом у присуству многих званичника међу којима је био и ЊЕ Амбасадор Изреала у СРЈ. Те вечери су сви платили улазницу чак и представници медија, новинари, запослени у позоришту и они који су били на сцени јер је сав приход без одбитака био намењен Дечијем одељењу Института за онкологију и радиологију Србије.

Офер и Марко су и обишли Одељење и забављали децу која су се у том тренутку лечила болнички.

Акција односно Марко Стојановић као иницијатор и Агенција Буфа као организатор су добили и ”Ружичасти Гран При” који је додељивао Радио 202.

Карта за срећу на РТС-у
Поред небројених наступа на свим телевизијама са националном покривеношћу, многим регионални и локалним телевизијама, Марко Стојановић је био позван да креира серијал кратких пантомимских ТВ скечева на различите теме у емисији ”Маркетинг Експрес” која је емитована суботом на првом програму РТС.
По један скеч је емитован сваке суботе и био је основ за питање у наградној игри ”Карта за срећу”.

Тај рад на телевизији је искристалисао лик који се стално провлачио кроз разне кратке наступе Марка Стојановића и касније добио име ”Госн. Вић” под којим се појављивао у разним медијима.

Иако је Марко Стојановић наступао сам, под својим, а не именом Трупе нити Агенције Буфа, наведени серијал је био веома значајан за популарисање пантомиме у Србији (СРЈ).

Марко узвраћа ударац
Након око 100 извођења у земљи и иностранству и изузетног успеха за једну ”пантомимску представу” 1998. године је реализована историјска комедија без речи илити шпагети вестер у немом десетерцу ”Марко узвраћа ударац” за који су либрето написали Срђан Кољевић и Петар Грујичић, режирао је поново Стивен Егњу, а играли су поред Марка Стојановића као Марка Краљевића, Димитрије Илић у улози Шарца, Никола Булатовић у улози Црног Арапина, Ана Игњатовић као Арапинова љуба и Данијела Врањеш, а касније Тања Бијелић као Вила Равијојла.

Представа је имала велики одјек у медијима, али је одиграна свега неколико пута због одласка на одслужење војног рока Марка Стојановића крајем 1998., а касније и бомбардовања током 1999. и никада није обновљена.

Са гашењем представе ”Марко узвраћа ударац” практично је угашена и Трупа односно Агенција Буфа. Након чега Марко Стојановић наставља са соло наступима.

Асоцијација уметности и медија-Помоћ за младе и здравље
После много година хуманитарног рада Марко Стојановић са породицом и пријатељима 1.1.2001. оснива удружење са дугачким називом који треба све да објасни – Асоцијацију уметности и медија-Помоћ за младе  здравље.

АУМ-ПМЗ је непрофитна и невладина организација која повезује уметнике и професионалце из медија са угроженим особама. Основна опредељење Асоцијације уметности и медија су млади, њихово здравље и добробит.

Три су примарна задатка којима се бави – здравствена превенција, социјална реинтеграција и еволуција уметности и медија. Један од најважнијих активности је промоција младих уметника.

У оквиру АУМ-ПМЗ пантомима природно има веома важно место и као самостална уметност и као друштвено интегративни процес за децу и младе оштећеног слуха и као средство, промотивни алат других активности Асоцијације.

Веома брзо у оквиру Асоцијације почиње да функционише ”Клуб љубитеља пантомиме” који има за циљ да окупи људе из уметности и медија који својим утицајм могу да помогну промовисању пантомиме у Србији (СРЈ, СЦГ).

Више о Асоцијацији на www.asocijacija.rs

Оставите одговор